Јелена Милићевић, рођена 27.04.1984. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију општег смера. У Истраживачкој станици Петница на Семинару друштвене историје била је полазник 2002. године, а 2003. године уписала Факултет организационих наука у Београду.

Током студија стекла доста практичног искуства у области пословања, посебно маркетингу и финансијама, сарађујући са бројним домаћим и иностраним компанијама. Говори енглески, француски и шпански језик. У 2006. години боравила је два месеца у иностранству, где је похађала семинаре у организацији студената универзитета Ecole Polytechnique, Париз, i Politecnico di Milano. Тренутно је при крају студија и има амбицију да настави школовање.

Рођена сам 19. октобра 1987. и већ имам иза себе 3 промењена држављанства (ово ми је 3.), а једва да сам променила државу у којој живим. Можда је то један од разлога зашто је врло занимљиво бавити се историјом у овој земљи, па и они који се нису школовали за позив историчара или се не школују, воле да понекад ''зарањују'' у прошлост. Нешто слично се дешава и мени. Историју сам заволела још док се звала ''Познавање друштва'' (тај предмет су одавно укинули) и то ме осећање још мање-више држи. Почело је као што обично бива, читањем неких занимљивости из живота славних или неких романсираних историја, али једном заражен – увек заражен. Сасвим нова ''врата'' историје за мене су се отворила када сам почела да посећујем Петницу и семинаре друштвене историје. Почела сам да схватам да је историја много више од саме историје, да је то нешто велико, гломазно, али опет јако привлачно. Сада још привлачније него икада. Ја сам тако схватила историју. Покушај да објективно сазнамо нешто више.

Да не бих само писала о историји и томе како она и ја ''фунционишемо'', ред је да напишем нешто и о себи.

Уписала сам Технолошко-металуршки факултет у Београду и иза себе имам тек један семестар. Вероватно је још много рано да причам о својим професионалним плановима, али волела бих да то буде оно за шта се школујем. Остало је сасвим тешко предвидети.

О својим интересовањима сам већ писала. Можда треба да будем прецизнија и кажем да ме интересује мало ''модернија'' прошлост или савремена историја, друштво послератне Југославије, културолошке траннзиције. Проналазим се и у другим друштвеним наука, пре свега, социологији, али оно што ме тренутно највише окупира јесу хемија и физичка хемија, органске технологије, па сам и тамо пронашла себе... За сад. Ако ми нешто промени мишљење, вероватно ћу почети да више читам историјске књиге...

Толико...

Зовем се Мирела Мартоноши. Рођена сам у Кикинди 2. новембра 1987. године. Основну школу сам завршила у Руском Селу, после чега сам уписала Зрењанинску гимназију - општи смер. Била сам одличан ђак, два пута сам освојила прво и једном треће место на Републичком такмичењу из мађарског језика. Након завршетка гимназије, уписала сам историју на Филозофском факултету у Новом Саду. Говорим енглески језик, и учим немачки, мада ми немачки до сад слабо иде. Била сам полазницца Семнинара друштвене историје у Петници у трећем и четвртом разреду средње школе. У оквиру програма писала сам семинарски рад на тему Зрењанинска гимназија са мађарском наставном језиком 1941-55 год. и римокатолички интернат у Зрењанину за време другог светског рата. У оквиру историје занима ме стари век, поготово оријентална историја, и савремена историја, политичке идеологије и социјалпсихологија у погледу Војводине.

Похађала сам курс новинарства под именом Везник у организацији Филозофског факултета Петар Пазмањ у Будимпешти. Члан сам културно-уметничког друштва Братство јединство у Руском Селу, играм фолклор. Волим да се дружим, да упознајем људе. У слободно време често путујем, ако ми време и финансијске могућности допуштају, радо слушам музику, гледам емисије, играм одбојку и читам стручну и популарну литературу. Поред историје интересује ме филозофија, психологија, социологија, књижевност, етнологија и археологија и сл.