Рођена сам 19. октобра 1987. и већ имам иза себе 3 промењена држављанства (ово ми је 3.), а једва да сам променила државу у којој живим. Можда је то један од разлога зашто је врло занимљиво бавити се историјом у овој земљи, па и они који се нису школовали за позив историчара или се не школују, воле да понекад ''зарањују'' у прошлост. Нешто слично се дешава и мени. Историју сам заволела још док се звала ''Познавање друштва'' (тај предмет су одавно укинули) и то ме осећање још мање-више држи. Почело је као што обично бива, читањем неких занимљивости из живота славних или неких романсираних историја, али једном заражен – увек заражен. Сасвим нова ''врата'' историје за мене су се отворила када сам почела да посећујем Петницу и семинаре друштвене историје. Почела сам да схватам да је историја много више од саме историје, да је то нешто велико, гломазно, али опет јако привлачно. Сада још привлачније него икада. Ја сам тако схватила историју. Покушај да објективно сазнамо нешто више.

Да не бих само писала о историји и томе како она и ја ''фунционишемо'', ред је да напишем нешто и о себи.

Уписала сам Технолошко-металуршки факултет у Београду и иза себе имам тек један семестар. Вероватно је још много рано да причам о својим професионалним плановима, али волела бих да то буде оно за шта се школујем. Остало је сасвим тешко предвидети.

О својим интересовањима сам већ писала. Можда треба да будем прецизнија и кажем да ме интересује мало ''модернија'' прошлост или савремена историја, друштво послератне Југославије, културолошке траннзиције. Проналазим се и у другим друштвеним наука, пре свега, социологији, али оно што ме тренутно највише окупира јесу хемија и физичка хемија, органске технологије, па сам и тамо пронашла себе... За сад. Ако ми нешто промени мишљење, вероватно ћу почети да више читам историјске књиге...

Толико...