Зовем се Мирела Мартоноши. Рођена сам у Кикинди 2. новембра 1987. године. Основну школу сам завршила у Руском Селу, после чега сам уписала Зрењанинску гимназију - општи смер. Била сам одличан ђак, два пута сам освојила прво и једном треће место на Републичком такмичењу из мађарског језика. Након завршетка гимназије, уписала сам историју на Филозофском факултету у Новом Саду. Говорим енглески језик, и учим немачки, мада ми немачки до сад слабо иде. Била сам полазницца Семнинара друштвене историје у Петници у трећем и четвртом разреду средње школе. У оквиру програма писала сам семинарски рад на тему Зрењанинска гимназија са мађарском наставном језиком 1941-55 год. и римокатолички интернат у Зрењанину за време другог светског рата. У оквиру историје занима ме стари век, поготово оријентална историја, и савремена историја, политичке идеологије и социјалпсихологија у погледу Војводине.

Похађала сам курс новинарства под именом Везник у организацији Филозофског факултета Петар Пазмањ у Будимпешти. Члан сам културно-уметничког друштва Братство јединство у Руском Селу, играм фолклор. Волим да се дружим, да упознајем људе. У слободно време често путујем, ако ми време и финансијске могућности допуштају, радо слушам музику, гледам емисије, играм одбојку и читам стручну и популарну литературу. Поред историје интересује ме филозофија, психологија, социологија, књижевност, етнологија и археологија и сл.

Вулин Драгана, похађала сам Семинар друштвене историје 2001/2002 у току којег сам написала рад на тему Мали човек, велика историја.

Рођена сам 31. 03. 1983. у Новом Саду, а живела у Футогу, где сам и похађала Основну школу Мирослав Антић коју сам завршила као вуковац са дипломама из српског језика и литерарних конкурса. Највише времена ван наставе проводила сам на тренинзима и одбојкашким утакмицама где сам играла за различите школске и клупске екипе а на крају и у Војводини. Оствареним успехом у спорту сматрам бројна познанства, дружења и путовања (нпр. Холандија, где смо победили на међународном турниру).

Поред успешне спортске каријере, настављам образовање у средњој економској школи Светозар Милетић, где ми се неочекивано, интересовање за историју повећава, јавља жеља за учествовање на семинару у Петници, и та жеља се срећом остварује. Без обзира на лепа искуства са семинара, због разноликости интересовања, моје будуће одлуке нису ишле ка историји. Ово с разлогом што сам схватила, да је моје интересовање за друштвену историју у ствари део мене и интересовање за цео живот, за које никада нећу бити "истрошена", тако да сам без бојазни да ћу део себе изневерити, наставила да проширујем знања у области економије. Сматрам да човек колико зна, толико вреди.

Након завршене средње школе, уписујем економски факултет, смер финансије и рачуноводство, где сам апсолвент.

Зовем се Стефан Љубоје, надимак Мадона. Рођен сам 14.02.1984. године у Београду и од тада живим на Бановом Брду, у улици Зрмањској бр.8. Ишао сам у први разред у О.Ш. „Бановић Страхиња“, а осталих седам у О.Ш. „Милош Црњански“. Завршио сам XIII београдску гимназију, која се такође налази на Брду, а матурирао сам на тему о картагинском војсковођи Ханибалу. Потом сам се уписао на Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду и ту остао годину дана, а сада сам студент друге године Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Међутим, ово је само једна страна мог живота, друга је она тајна - „undreground“, која је наравно везана за историју, и време проведено у ИС Петница. Своје дружење са Петницом започео сам као полазник Семинара за друштвену историју, генерација 2002, када је Семинар водио Горан Милорадовић, а Александар Рафаиловић био асистент и остао јој веран четири семинара. У току свог боравка у ИС Петница, писао сам рад на тему – „Мали човек и велика историја“, у коме сам покушао да кроз сведочење преживеле београђанке Марине Јовановић дам свој мали допринос у расветљавању трагичних догађаја који су се одиграли на Варваринском мосту за време НАТО бомбардовања 1999. године. Тренутно сам се прикључио новоорганизованом петничком фонду, јер сматрам да се на тај начин улаже у нешто што заиста вреди.

Што се споредних активности тиче,активно тренирам теквондо у ТК Црвена звезда већ седам година. Имам и два кућна љубимца, јазавичара Хогара (нимало страшног) и мачку Зазу (још мање Габор).

Зовем се Лаврнић Стево и рођен сам 12.12.1988. године у Сомбору. Од рођења живим у малом граду на обали Дунава, званом Апатин, где сам 2003. године завршио Основну школу Жарко Зрењанин са Вуковом дипломом. Такмичио сам се из математике, физике, српског језика и историје. Исте године сам уписао Гимназију Никола Тесла у Апатину, где сам сада матурант.

Јако волим да читам, и углавном све жанрове, мада бих посебан акценат ставио на историјске романе и трилере, као и на капитална дела светске књижевности. Пасија су ми и квизови. До сада сам учествовао на квизу Сито и решето, емитованом на радио Апатину, а учествовао сам и у квизу Афирмација мултикултурализма и толеранције у Војводини, за који се припремам и ове године.

У Петници сам био полазник током 2006. године, а прекинуо сам због обавеза матуранта, мада и даље планирам да наставим сарадњу са Станицом, да бих завршио рад. Што се тиче студија, вероватно ћу се окренути на другу страну, природним наукама, иако моје интересовање за историју неће јењавати.