У Конаку кнегиње Љубице, у оквиру Музеја града Београда одржана је поставка слика различитих стилова и праваца углавном аутора XX века, а на тему пејзажа Београда. Владао је баланс између уља на платну, акварела и дела графике, а могле су се видети и слике наших најпознатијих сликара: Уроша Предића, Оље Ивањицки...
Цео догађај такође су улепшали звуци класичних дела на хармоници које је све време изводио млади виртуоз у очигледном музичком заносу. Садашње уређење Конака могли смо да видимо само у пролазу до подфорума у коме је била организована већ поменута изложба. За оне који су можда ипак желели да виде сам конак делили су се мини проспекти са неколико фотографија и основних информација о конаку од времена његове изградње до данас.

Владица Јовановић,
нови полазник Семинара, Смедерево

На ноћи музеја је одржана и јако занимљива изложба фотографија у Француском културном центру. Прва фотографија која пада у очи је дефинитивно фотографија певача Робија Вилијамса који гризе микрофон. Такође су ту биле и фотографија са разних конкурса, међу којима се нашло и неколико домаћих фотографија.
У Галерији САНУ је била изложба слична оној у Конаку кнегиње Љубице. Једино је недостајала музичка пратња, али, све у свему, јако лепа изложбе.
Такође бих поменуо невиђену дрскост неколико госпођа у Конаку кнегиње Љубице, које су дирале слике (Урош Предић), док се једна чак и наслонила на једну слику!

Милан Шкобић,
нови полазник Семинара, Београд

Организаторима се мора признати да умеју да потрефе народна интересовања. С пуно сигурности претпостављам да највећи број посетилаца никада није био у музејима које обилазе у Ноћи музеја, што даје посебну ноту целом догађају. Међутим, морамо се запитати има ли нечег лошег у томе да се на овај начин анимирају масе и да им се укаже на значај одласка у музеје. И мени се дешавало да током Ноћи музеја први пут сазнам где се неки музеј налази, као и да први пут посетим неку од познатих локација.

Душан Марковић,
асистент са Семинару, Београд