Прва национална, а четврта београдска, ноћ музеја донела је знатно дужи списак понуђених локација у односу на претходне, а самим тим и, уз изузетак неколико поставки, краће редове.

Музеј примењене уметности је у ноћи музеја представио две поставке: Омаж Шарлоти Перијан и Уметност пушења. На изложби посвећеној Шарлоти Перијан, сарадници Ле Корбизијеа, највише пажње је било посвећено њеном раду на дизајну намештаја и уређењу ентеријера. Приказане скице, фотографије, али и комади намештаја су најчешће изгледали необично, иако направљени да буду јако практични (зидне полице, којима се по потреби могу додавати или скидати делови, при чему је на зиду могуће направити заиста неуобичајене облике). У сваком случају, спој необичног и практичног је свакако био очекиван од сараднице Ле Корбизијеа, која је уједно покушала да споји утицаје француске и јапанске културе.

На спрату Музеја примењене уметности је приказан историјат пушења на простору Балкана – долазак дувана најпре у Европу, затим у Отоманску империју; разлике у пушачким навикама виших и нижих слојева на истоку и западу Европе. Текстови о истотијату пушења пратили су изложбу пушачког прибора, који води посетиоца кроз причу о путу од пушења као уметности до данашњег пушења као навике за свако време и место.

У Милошевом конаку је, уз сталну поставку Историјског музеја Србије, постављена и изложба посвећена женама српских владара из периода од Првог српског устанка до краја династије Обреновић. Мање позната половина модерне српске историје је представљена личним стварима – писмима, хаљинама, накитом (постављеним само за Ноћ музеја); и занимљивим пропратним текстовима о улози сваке од представљених књегиња и краљица у политичком и друштвеном животу Србије, као и самом браку.

Једну од најинтересантнијих (права реч би пре могла да буде најбизарнијих) поставки (не само ове Ноћи музеја) представила је галерија Ремонт у тржном центру преко пута Трга Републике („Стакленац“). Изложба бизарних фигура људи и животиња направљених од предмета које смо навикли да гледамо у излозима била је посвећена урбаној легенди о ноћном чувару који је тврдио да се ноћу у излозима појављују „бизарне фигуре“. Права изложба за простор у коме су се смењивали веома интересантни закупци, попут Дафимент банке и НУНС-а, а који и данас опстаје (и ради) иако је већ годинама званично пред рушењем.

У Музеју 25. мај и Галерији Културног центра Београда представљена су дела из колекције Музеја модерне уметности у Сент Етијену. Ове две изложбе су биле пресек кроз уметничке правце настале у двадесетом веку. У Павиљону Цвијета Зузорић одржана је изложба слика Зорана Јовановића Добротина – слике људи и природе, неке од њих рађене неуобичајеним техникама (као што је, на пример, шљунак на платну). У центру за графику Академије ликовних уметности, посетиоци су имали прилике да виде процес штампања графике, али и да се опробају у њему (и покажу осталима који их гледају да то није нимало лак посао). У калемегданским Казаматима била је поновљена изложба о вампирима са прошле ноћи музеја, док су у Унутрашњој Стамбол капији били изложени експонати који сами по себи и не би привукли велику пажњу, али зато јесте чињеница да је ту било дозвољено оно што се у музејима најчешће не сме – додиривање експоната.

Александар Костић,
стари полазник Семинара, Београд