У групу од око 120 светских градова који обележавају Ноћ музеја, у суботу, 19. маја, ушло је и девет градова Србије. Поред Београђана, којима је ова Ноћ била четврта по реду, у ноћни обилазак музеја могли су да крену и становници Новог Сада, Ниша, Ваљева, Шапца, Сомбора, Зрењанина, Кикинде и Сирогојна. Статистика каже да су у Србији музејски прагови прекорачени 320.000 пута, а од тога 240.000 пута у београдским музејима. Да сте се те вечери нашли у Београду, не би вам била потребна мапа да бисте обишли педесетак београдских локација. Било је само потребно пратити реке покислих људи који журе ка зградама означеним балонима.
Нашавши се празних руку испред Билет сервиса, пошту су све карте биле распродате раније, кренули смо, по инерцији, ка Музеју југословенске кинотеке. Поред карата, наишли смо и на пријатно изненађење. Изложено је неколико експоната из, иначе сталне, али јако ретко јавности доступне поставке поводом 110 година филма у Србији. Међу њима су се нашле претече пројектора, камера, као и други уређаји са самог почетка онога што је данас познато као филмска индустрија. Поред поставке у холу, посетиоци су могли да одгледају и четири филма, која су се циклично приказивала од 18.00 до 2.00. На програму су били: Милион година пре Христа, редитеља Дона Чефија из 1966, Путовање у средиште земље, Хенрија Левина из 1959, Фантастично путовање из 1966. и Кућа Страве Тоба Хупера из 1981. Између пројекција, гледаоци су могли да присуствују егзибицијама Академског спелеолошко-алпинистичког клуба (АСАК), а у једној од просторија приказани су слајдови фотографија са њихових путовања.
У сарадњи Гете института и Галерије музеја историје Југославије, иако на измештеној локацији, у Македонској 30, изложен је избор немачких модних фотографија од 1945 до 1995. Било је занимљиво посматрати промену перцепције људског тела у служби моде. Изложене фотографије изазивале су скандале у време када су први пут излагале и свакако утицале на промене у послератном немачком друштву. Друга изложба Гете института, Шта сте носили 80-их, није отворена због пожара.
Поставка Галерије Контекст, која се налази у склопу Центра за културу Стари град, носила је назив Секс, рад и друштво. Кроз живе и неживе експонате, кратке филмове и интерактивне радионице, организатори поставке су се бавили питањем секса као робе и полужају сексуалних радница и радника у друштву. Ова занимљива и алтернативна поставка била је једна од посећенијих те ноћи.
У Јеврејском музеју била је изложена стална поставка, која се састоји од, у Србији јединствене збирке предмета и докумената везаних за 2000 година стару јеврејску традицију на просторима бивше Југославије. Поставка вас води кроз период досељавања таласа Јевреја на Балкан, преко сцена из јеврејских четврти Београда, Новог Сада, Ниша, Загреба, Сплита и слика значајних грађана јеврејске заједнице у протеклим периодима, до докумената везаних за прогон јеврејског становништва током Другог светског рата. Уз све то, посетиоци су имали прилику да чују и ансамбл Sira Ut’ Fila, који су изводили традиционалну сефардску музику. С обзиром на мали изложбени простор, у и испред музеја била је велика гужва.
Међутим, најдужи ред, изузевши онај испред Етнолошког, који је ван конкуренције, био је испред Педагошког музеја. Оно што је привукло пажњу толиког броја посетилаца је изложба првих психометријских инструмената и перцептивних илузија. Изложба је свакако била вредна пажње, посебно зато што Филозофски факултет љубоморно чува поменуте експонате, те они нису излагани већ десет година, иако интересовање очигледно постоји. У башти музеја свирао је алтернативни састав Е–play, а један од презентера била је и руководилац семинара психологије у ИСП, Невена Буђевац.
У Галерији УСУФ организована је изложба Дух Индије. Поред фотографија свакодневног живота у Индији, уметнице Милене Станковиће, у експонате који се додирују, па чак и пробају, организатори су уврстили идијске миришљаве штапиће и индијски чај. Изложбу је отворио амбасадор Индије Ajay Ѕwarup, а заједно са посетиоцима, амбасадор је присуствовао и концерту индијске класичне музике, који је почео тачно у поноћ.
Милан Вукашиновић,
стари полазник Семинара, Лесковац