Овогодишње такмичење Центра за таленте одржано је у Београду. Тамо су се окупили ученици који су својим знањем на регионалном такмичењу себи осигурали пролазак. Али, такмичење никако није одржано као што би требало да доликује једном таквом скупу.

Нисам упућена у промене пропозиција такмичења, али сваки пут када би се име Центра за таленте споменуло у мојој школи асоцирало би ме на такмичење на којем вреди учествовати. Ове године се то изјаловило. На тесту знања за прву годину из историје су била три питања на које одговоре нисмо могли пронаћи у уџбеницима за први разред друштвеног смера гимназије. Када сам се жалила на то речено ми је да су ове године желели да прикажу и позадину знања из књиге, што се може протумачити као: Хајде да намучимо јадну децу која су 5 месеци писала свој истраживачки рад и сате и сате времена провели бдијући над књгом.

Одбрана радова је бодована необјашњиво. Поени су одузимани и на оригиналност (?) и на аутентичност (што је апсолутно разумљиво). Само што нам свима није било јасно како су исте бодове добили самостални истраживачки радови и радови који нису могли да буду истраживачки сами по себи.

Али није проблем био само на такмичењу из историје, тест из српског за трећи разред садржао је питања са прве године студија лингвистике и зато се немојте зачудити што је само једна особа из свих разреда средњих и основних школа освојила пласман! Тест из енглеског ученици филолошких гимназија нису могли да реше, па чак и они који су енглески учили као матерњи језик у другој држави. Пласман из енглеског освојиле су четири особе. Комисија из енглеског је бодове одузимала и особама које су причале детаљно и особама које су само у пар црта образложиле свој рад. Остаје нам утисак као да критеријума није ни било. Препуштам сваком појединцу стварање коначне слике о овом такмичењу.

Жељка Опарница,
нова полазница Семинара из Сомбора